Svetlosno telo 1 deo

Svetlosno telo 1

Principi po kojima funkcionišu energetska isceljivanja I  aktivacija Svetlosnog tela

Suštinsko pitanje je u načinu povezivanju kosmičkih talasa sa našim ljudskim bićem. Sa genijalnim “otkrivanjem” kvantne fizike o prirodi materije kao talasa, ili vibracije, postaje lakše objasniti ono što drevna ezoterijska učenja odavno zagovaraju.

Naime, ljudska bića, kao deo prirode, jesu vibrirajući, živi delići svetlosne halografije. Ta svetlost nije svedena na svetlost koju naše oči mogu detektovati, već svetlosnih vibracija čitavog poznatog elektromagnetnog spectra. Čitava kompleksnost mikrotalasa, rezonuje i korespondira između inter-molekularne i ćelijske strukture, koju nazivamo, telo. Ćelijske hemijske poruke cirkulišu i formiraju se svakodnevno, stvarajući nove, delikatne, holografske instrukcije. 

Vibracije kao kretanja  galaksija, planeta solarnog sistema, pa I same Zemlje, prolaze kroz naše telo svakog trenutka. Naše holografsko telo je snažno izloženo ovom „vetru“ elektromagnetske svetlosti. Svaka ćelija „sluša“ ritmove i podešava svoj spiralni DNK lanac prema kompoziciji i „peva“ svoj osobeni sklad, indukujući rezonantne vibracije kroz ćelijske molekule.

Zračenje električnih i magnetnih talasnih informacija, kreće se kroz kosmos, sve do naše atmosfere. Neki segmenti našeg organizma, pokazuju rezonantno dejstvo sa određenim segmentima planete na kojoj živimo, što je odgovorno za određene ritmove koje svakodnevno osećamo. Sav život na zemlji, nastao je pod dejstvom ovog geomagnetnog polja koje svojim pulsacijama, varira u strukturi i dinamičkim osobinama. Ove pulsacije, nastaju interkacijom plazma-talasa, koji dolaze iz solarnog sistema i interaguju sa zemaljskom magnetosferom.

Analogno muzici, naš solarni sistem kao  kompleksni, harmonični i interagujući multi-oktavni muzički instrument, sastavljen je od velikog broja oktava vibrirajućeg međudejstva. Struktura našeg uma i našeg tela, rezonuje sa ovim kontinualno fluktuirajućim poljima, dok pulsiraju sa Zemaljskim, Mesečevim ili Sunčevim prirodnim ritmovima (ovom analogijom bavili su se rani srednjovekovni teolozi – muzika sfera).

Komunikacija kosmosa I bića, negovog dela

Bidirekcionalni (nije usmeren na konkretnu tačku, već šire područje) harmonični talasi gravitacione inter-galaktičke informacije, spojeni su preko trenutne longitudinalne transmisije, krećući se kontinualno, od i prema našem solarnom sistemu. Interakcijom kretanja u solarnom sistemu, interplanetarnom spajanju, magnetosferskom i Šumanovom rezonancom i slobodnim oscilacijama zemlje, ova kosmička informacija postaje dostupna ljudskim biološkim energijama.
   Vertikalno konfigurisan ljudski nervni sistem (sa energetskim centrima duž njega) oseća i funkcioniše unutar Zemaljskog lokalnog atmosferskog električnog potencijala i longitudinalnih gravitacionih talasa koje zemlja presreće na svom putu kroz vasionu. 

Iako je raznolikost frekvencija i talasa/čestica signala solarnog sistema one su u opsegu istih spektralnih oktava kao što su telesno/moždano detektovani signali. Ekstremno niska frekvencija, duga talasna dužina signala bliskog polja, udruženih sa interplanetarnim i intergalaktičkim gravitacionim spajanjem, detektovani su od strane našeg moždano-telesnog emocionalnog mehanizma. Navedeni signali donose promene u ljudskom organizmu, naročito u njenom energetskom nivou u pojedinim delovima, restruktuirajući telesne rezonantne strukture, modulišu DNK procese, i stimulišući druge, već postojeće ritmove, menjajući njihovu funkcionalnost u interakciji sa okolinom u kojoj živimo (posebno istraživanja DNK su vršili ruski naučnici na čelu sa Pjotr Garjajevim na temu komunikacije I upotrebe proteinskog omotača. Takodje, upozorava ova grupa naučnika da naš DNK je ometen u spoljnoj komunikaciji pod uticajem stresa, intelektualnim naprezanjem, I strahom, već se ono uspešno ostvaruje u relaksiranom stanju).

   Na ovaj način, naša okolina nas zrači jednom intimnom, trenutnom, interkonekcijom našeg sopstvenog mozga, tela i duha (spajajući funkcije i fluktuacije ovih delova našeg organizma), sa ostatkom Univerzuma.

Poslednja istraživanja su ukazala na efikasnost  zračenja u spektru veoma niskih frekvencija (VLF), koje mogu promeniti karakteristike hormona, antitela, neurotransmitera i kancerogenih molekula u ćelijskim segmentima. Ove modulacione aktivnosti elektromagnetnih polja, pokazuju visok nivo kooperativnih procesa unutar biološkog sistema, potaknutog spoljašnjim zračenjem. Studije strukture ćelijske membrane, otkrivaju receptorske oblasti koje su osetljive na električno polje, a koje formiraju signalni put kroz koji se spoljni stimulišući faktori osećaju i bivaju prebačeni u ćelijsku unutrašnjost. Upravo korišćenje ovih niskih frekvencija veoma su blagotvorne u sistemima isceljianja. 
.  

Visokofrekventni talasi I ljudsko telo

 Ćelije su vidno pobuđene pod uticajem električnih impulsa koji utiču na to da one osciluju poput vetra koji njiše površinu pšeničnog polja. Ovi efekti su posmatrani pod uticajima kombinovanih niskofrekventnih elektromagnetnih i elektrostatičkih polja.  Ćelije odgovaraju takođe na promene u polaritetu i intenzitetu zemljinih magnetnih varijacija, koje vrše jako veliki uticaj na naše organske ritmove. Ova magnetna osetjivost, praćena je sve do nervnih puteva, koji u ovom slučaju pokazuju izvestan mehanizam detekcije i korišćenja informacija ovih slabih magnetnih polja.

Srčani mišić rezonuje na jednoj od osnovnih rezonantnih frekvencija u spektru planetarnih oscilacija, te se zbog toga smatra da je srčana čakra izrazito važna za isceljivanja, kao I za duhovni rast. Visok procenat prirodnih zemaljskih vibracija pruža harmonike u istom spektru zračenja. Kosti i mišići pokazuju piezo-električne osobine (a to je da se pri sabijanju ili istezanju nekih vrsta kristala, dolazi do polarizacije, pri kojem se jedan kraj naelektriše pozitivno, a drugi negativno) koje su takođe osetljive na ove zemaljske vibracije.   Interakcije između zemaljskog magnetnog polja i slabog niskofrekventnog elektromagnetnog, prozvodi merljive promene kao što je amplifikacija oblasti ćelijskih receptora. Ovo čini inter-ćelijsku komunikaciju veoma osetljivom. Ljudski organizam održava svoj funkcionalni balans, razmenom dinamičkih informacija između različitih sistema i okoline. Razmena informacija se događa na svim nivoima u organizmu, gde postoje osetljivosti prema niskim signalima. Određeni diskretni „telesni prozori“ dozvoljavaju specifičnim talasnim formama i frekvencijama elektromagetnog spektra, da iniciraju informacioni transfer. Ljudska krv, posebno njen najvažniji element-voda, funkcioniše kao važan nosilac  bio-informacije, dozvoljavajući paramagnetičnim supstancama u krvi da deluju kao zapis na magnetnoj traci, beležeći i prebacujući informacije kroz ceo organizam.

   Elektromagnetno zračenje se može shvatiti kao električno i magnetno talasna informacija, koja se kreće kroz čitav univerzum, sve do našeg atmosferskog okruženja. Ti talasi kreiraju rezonantno spajanje između atoma u biološkim molekulima koji im daju mogućnost da se kreću zajedno, nešto poput odgovora na muziku veoma niske amplitude. Ćelije se kreću i plešu zajedno, odgovarajući na podražaje slabih vibracija van, kao i u samom  telu.   Neke od ovih rezonantnih telesnih struktura, pokazuju vibratorno poklapanje sa prirodnim oscilovanjem planete, dozvoljavajući određeno ritmičko ponašanje koje se može videti u ljudskoj i drugim formama života.

Moždani I telesni ritmovi

 Ćelije mozga medjusobno komuniciraju elektricitetom. Kada se mere naši moždani i telesni ritmovi elektromagnetski, vidimo da se njihovo vibriranje odvija na ekstremno niskim frekvencijama (ELF), pa čak i još nižeg spektra od tog. Ovaj moždano-talasni spektar je podeljen u opsege koji se nazviju: alfa, beta, teta, delta i zeta, a pokazuju oscilacije različite amplitude, u dijapazonu od jednog ciklusa u sekundi, do trideset ciklusa u sekundi.

Merljivo prisustvo ovakvih različitih frekvencija, pokazuju promene u individualnoj svesti svakog od nas. Primer može biti da u mirnom, relaksiranom stanju, zatvorenih očiju, nastaju snažni alfa (8-12Hz) ritmovi, I tada je otvoren pristup našoj podsvesti. Oni su jedni od osnovnih zemaljskih ritmova takođe. Postižu se: hipnozom, meditacijom, vizualizacijom, dubokim disanjem, audio-vizuelnim stimulacijama, jogom, sunčanjem, kupkama I saunama. Beta talasi (13-40Hz) proizvode stanje u kojem smo kada obavljamo većinu svesnih aktivnosti. Ovo stanje je dominantno kod odraslih tokom celog dana. Gama talasi (40-70Hz) stanje mentalne fokusiranosti I koncentracije, pri kom pružamo maksimum svojih intelektualnih kapaciteta. Teta ritmovi (4-7Hz) se mogu pronaći u periodu sna, a takođe i u doživljaju spontane kreativnosti i snažne intuicije. Teta frekvencije čini se imaju snažne lunarne ritmičke harmonike. Mesec je dugo povezivan sa našim intuitivnim, kreativnim aspektom ponašanja, kao što je povezan i sa promenom bioloških ritmova direktno, kod velikog broja ljudi. Delta talasi (1-4Hz) je stanje dubokok sna I kome.

Kada se načine kalkulacije vezane za naš solarni sistem i planete, dolazi se do zaključka da sve planete i većina njihovih meseca, poseduju frekventne aspekte koji se snažno podudaraju sa našim moždanim aktivnostima. Svi planetarni sistemi imaju strukturu elektromagnetskog polja i izražene magnetosferske frekvencije. Naš solarni sistem čini kompleksan, harmonički povezan, multi-oktavski muzički instrument koji se sastoji od preko četrdeset oktava koje interaguju između sebe. 

Svest I vibracije

Osnovni planetarni vremenski ciklusi , formiraju matematički obrazac, slično kao što možemo primetiti i obrazac rasta i procese u razvijanju cveća. Svi oni modulišu zemaljske ritmove i čineći tako, šalju nam svoje melodije. 

 Mi sa druge strane, svesnim podešavanjem koje se ostvaruje I Svetlosnim telom, prema ovim oscilovanjima, odabiramo koherentne ritmove koji se poklapaju sa našim biosistemom, zrače i sprežu se sa zemaljskim poljem i primenjuju naša polja u zajedničku korist.

 Svest se može sagledati kao mreža električnih promena vibracionih stojećih talasa u kretanju. Naša personalnost postaje informaciono ulazno-izlazni obrazac koji čini samopostojanje, tražeći informacije sveukupne okoline, kao i one od prošlosti i budućnosti. Transformacija materije pod uticajem talasa, postaje modifikacija samo-direkcionog energetskog obrasca.

Kada svesno doživimo izlazak ili zalazak Sunca, mladog ili punog Meseca, ravnodnevice ili pomračenja, ili kada doputujemo na posebna mesta na Zemlji, takvo iskustvo rezultuje efektom „kalibracije“, koji u trenutku stavlja u pogon kompletni biološki sistemski ritam. Shodno tome postajemo desinhronizovani i nekalibrisani nastojanjima naše svesti da se prilagodimo novim okolnostima, za koje je potrebno vreme podešavanja našeg unutrašnjeg prijemnog aparata. Za ovakvu dekalibraciju “zaslužna” je naša svest, a njenim “zaobilaženjem” se efikasno deluje u procesima iscelivanja kao I duhovnog rasta putem Svetlosnog tela. Uskladjivanje ritama kako spoljnjeg tako I unutrašnjeg, postiže se celokupno uskladjivanje.

Svetlosno telo 2.deo